Vesti
Samo je siromašna Vojvodina dobra Vojvodina
Žene u crnom organizovale su 8. maja u Beogradu razgovor pod naslovom „Vojvodina - tragedija ili farsa jedne autonomije“.
Učesnici su najčešće analizirali situaciju u Vojvodini uoči i nakon potpisivanja briselskog sporazuma o odnosima Beograda i Prištine. Publicista Laslo Vegel kaže da su, kad je reč o Vojvodini, Demokratska stranka (DS) i Srpska napredna stranka (SNS) na istoj talasnoj dužini, i procenjuje da će Vojvodina biti kolateralna šteta i kompenzacija za gubitak Kosova. Kad je 12. aprila u Novom Sadu bio protest pokrajinske opozicije i nekih udruženja građana koji su su tražili ostavku vojvođanskog premijera Bojana Pajtića i odustajanje od donošenja Deklaracije o zaštiti ustavnih i zakonskih prava Vojvodine (Deklaracija) nije se znao ishod briselskih pregovora o Kosovu.
detaljnije...
IZVEŠTAJ SA SASTANKA MREŽE ŽENA U CRNOM
Od 8 do 10 februara u Banji Vrujci je održan redovni sastanak Mreže Žena u crnom Srbije. Na sastanku je bilo prisutno 75 aktivistkinja i aktivista iz 25 gradova i to:
- Bosna i Hercegovina - Sarajevo, Tuzla (Žene Srebrenice),
- Crna Gora – Pljevlja (Bona Fide), Herceg Novi/Kotor (Anima),
- Hrvatska – Zagreb (Centar za žene žrtve rata) i Split (Domine),
- Slovenija – Maribor/Ljubljana (Ženski lobi Slovenije),
- Srbija - Vlasotince, Leskovac, Dimitrovgrad, Pirot, Zaječar, Kraljevo, Kruševac, Niš, Novi Sad, Novi Bečej, Bajina Bašta, Prijepolje, Doljevac, Zrenjanin, Pančevo, Šabac, Bela Reka, Sombor, Beograd.
Na početku su predstavljene u slici i reči aktivnosti u okviru Mreže Žena u crnom, između dva redovna sastanaka. Navedeno je da je tokom 2012 godine bilo 33 uličnih akcija, sa oko 1.400 učesnika i učesnica, 15 odlazaka na mesta zločina (11 samo u BiH, sa 144 aktivistkinja i aktvista). Takođe, Žene u crnom su 38 dana pratile suđenja optuženima za ratne zločine i članovima klerofašističkih grupa. Bilo je reči i o solidarnosti Žena u crnom, njihovoj podršci žrtvama, bez obzira na to da li su ratne ili mirnodopske (ubistvo dvojice gardista u Beogradu, pogibija 16 zaposlenih u RTV Srbije 1999.). Govorilo se i o nastavku rada na primeni Rezolucije 1325 Saveta bezbednosti UN u Srbiji, zatim o prikupljaju potpisa za peticiju o pristupanju Srbije Konvenciji o zabrani korišćenja kasetne municije. Prikazane su knjižice i mape koje su Žene u crnom izdale u okviru projekta „Feminističko mapiranje i to: knjižice Užice i Bajina Bašta iz ženskog ugla“i „Leskovac iz ženskog ugla“, te dve mape vezane za Beograd – „Beograd iz ženskog ugla“, kao i on line mapa na sajtu Žena u crnom.
detaljnije...
Solidarity campaign: Justice for Suja Jones and Child X
Suja Jones, an Indian woman has taken her French husband to court on charges of rape of their daughter. She is fighting a lonely battle, while the French authorities provide support to the accused, an employee at the French consulate in Bangalore. The French media has given a very biaised coverage of this case, based on the allegations of the accused father.
We, the undersigned, express our deep concern at the role and attitude of French autorities in this case, which has in many respects violated the right for the child to be protected and defended.
We demand that the French autorities cease their continued unilateral support for the accused party.
detaljnije...
INTERVJU Staše Zajović
Zašto država spava dok se krše moja radna prava?
Obeležavanje revolucionarnog/emancipatorskog/antifašističkog praznika žena organizovale su Rekonstrukcija ženski fond i Mreža Žena u crnom Srbije u petak, 8. marta u Beogradu na Trgu Republike performansom, uličnim maršom i programom u CZKD.
I ove godine smo podsetile da su radna prava žena ugrožena, da imaju višak radnih sati a manjak primanja, da su prve na listama za otpuštanje, i poslednje prilikom zapošljavanja. Iako postoji zakonska regulativa protiv diskriminacije žena, sam zakon je „mrtvo slovo na papiru, a ja hoću da živim od svog rada!“
U osmomratovskom maršu u beogradu učestvovalo je 200 osoba iz cele Srbije, a skupovi sa istim sloganom održani su, istovremeno i u Novom Sadu, Prijepolju, Nišu, Vranju, Leskovcu, Pirotu, Novom Bečeju, Vlasotincu, Kruševcu i Kraljevu.
detaljnije...
Evropski antifašistički manifest
Šezdeset godina unazad nakon završetka Drugog svetskog rata i poraza fašizma i nacizma mi svedočimo skoro svugde u Evropi usponu ekstremne desnice. Ali, ono što je još više uznemirujuće kao fenomen, je ubrzan rast iz te iste desnice tipičnih neo-nacističkih snaga. Te snage se u nekim slučajevima (Grčka, Mađarska...) ukorenjuju u društvu gradeći populističke, radikalne, rasističke, ultra-nasilne i pogubne masovne pokrete. Njihov obznanjen cilj je da unište sve radničke organizacije, političke i kulturne organizacije, da slome bilo kakav građanski otpor, da poreknu pravo na različitost i da iskorene, čak i fizički, sve one koje/i su različite/i i koje/i su najranjivije/i.
detaljnije...
Kako je rasprodat Heygate
Sinoć su na sastanku Komiteta za planiranje u epskom stilu, savetnik Nick Dolezal, savetnik Chris Brown, savetnik Darren Merrill i savetnik Kevin Aherne dali podršku nacrtu konkursa za planiranje Heygate-a.
U petnaest do šest, dok smo ulazili u ulicu Tooley, gde se nalaze kancelarije savetnika, bili smo udubljeni u misli kad smo ugledali 3 policajca koji su u njihovim jaknama-simbolom predstavnika sile, išli upravo ispred nas, a dodatno smo bili šokirani kada smo u foajeu videli još dvadeset policajaca. Otišli smo do recepcije gde smo dobili propusnice i karte. Rečeno nam je da moramo imati i jedno i drugo da bismo prisustvovali sastanku. Uzeli smo našu kartu br. 89 i produžili kroz staklena vrata u manju prostoriju sa sedištima, ispred prostorije za sastanak. Jedan od lokalnih stanovnika, koji je prisustvovao pripremi za sastanak, rekao nam je da su obezbedili sedišta za samo 100 ljudi, jer nema mesta za bilo kakve nepredvidljivosti. Mi odmahujemo glavama u neverici, ulazimo u prostoriju za sastanak i uviđamo da je 50 od tih 100 sedišta rezervisano. Smeštajući se na nerezervisano sedište, shvatamo da su tih 50 sedišta namenjena:10-12 za lokalne stanovnike i članove Elephant Amenity Network, koji treba da govore na sastanku, 25 za sasvim podobne ljude (uključujući Rob Deck-a, Lend Lease-a) i još nekoliko za savetnika Peter John-a, savetnicu Fiona Colley, savetnika Martin Seaton, savetnicu Rebecca Lury.
detaljnije...
Opasno je raditi za mir
Kako neko gradi mir kada oni koji ga okružuju postojeće stanje kvalifikuju kao zadovoljavajuće? Kako neko transformiše postojeće stanje iz konfliktnog u post-konfliktno? Aktivistkinje na Balkanu prate nove trendove uključujući ekonomske reforme i korake prema Evropi, ali govore o devedesetima sa izvesnom dozom nostalgije. One tvrde da prostor za akciju zavisi od jedinstva pokreta kao i činjenice da li je spreman da se suoči sa teškoćama i da kritikuje.
detaljnije...
"Zašto država spava, kada se krše moja radna prava"
8. mart će i ove godine biti posvećen radnim pravima žena. Slogan je „Zašto država spava, kada se krše moja radna prava“. Fokus je na značajnom odstupanje prakse od onoga što je predviđeno zakonom.
Akcija počinje u 13 časova. Prvo dolazi pedesetak žena, bez transparenata kod "Ruskog cara". Svaka stoji posebno i drži list papira, veličine A3. Sa jedne strane tog papira je izabrana ispovest žene kojoj su prekršena neka od radnih prava. Sa spoljne strane su kratko navedena njena prava shodno Zakonu o radu. Žene će te priče pročitati po tri puta, bez mikrofona. Ideja je da prolaznici/ce prilaze i oslušnu ono što žene čitaju, te pogledaju i spoljnu stranu, na kojoj je upisano rešenje u skladu sa zakonom.
Ostale aktivistkinje i aktivisti sa transparentima, platnima ... odlaze organizovano, u grupi na Trg Republike. One/i stoje i drže transparente i platna. Kada prva grupa žena završi sa čitanjem kod "Ruskog cara", jedna po jedna dolaze na Trg Republike i priključuju se drugoj grupi žena. Dugačkim, ljubičastim platnom, sve bivaju obmotane i kraće vreme stoje, iskazujući zajedništvo i solidarnost. Sve to traje oko pola sata.
Sa Trga Republike aktivistkinje i aktivisti polaze na ulični marš, u 13:30h. Tokom uličnog marša, prate ih samo bubnjari. One/i nose dugačko ljubičasto platno (ono kojim su bile obmotane na Trgu Republike), transparente i velike printove. Na printovima su ispisani članovi Zakona o radu, koji štite radna prava.
Obeležavanje se završava u 14 časova, u Centru za kulturnu dekontaminaciju, zakuskom, omažom aktivistkinjama, izveštajem sa terena o prekršenim radnim pravima žena, igrokazom aktivistkinja iz Vlasotinca i druženjem.
Predviđa se da deo u CZKD traje do 15,30.
20 godina od otmice u Štrpcima – počinioci bez kazne, žrtve nepriznate
Žene u crnom , Fond za humanitarno pravo i Incijativa mladih za ljudska prava obeležiće godišnjicu otmice u Štrpcima, pred ulazom u Glavnu železničku stanicu u Beogradu 27.02.2013. sa početkom u 15:30 časova.
U sredu, 27. februara 2013. godine navršava se 20 godina od otmice 19 državljana Srbije i Crne Gore, od strane Vojske Republike Srbije (VRS) na železničkoj stanici u Štrpcima (BiH, Republika Srpska). Do sada je za ovaj zločin osuđen samo Nebojša Ranisavljević. Institucije Srbije ni do danas žrtvama ovog zločina nisu prizna status civilnih žrtava rata.
detaljnije...
Izveštaj sa škole Sophie Scholl/Sofi Šol – Mi nećemo da ćutimo
Ratni zločini, genocid i sećanja. Koreni zla. Ja hoću da razumem.
03. i 04.11.2012.
Hotel Rex, Beograd
Seminar je održan 03. i 04. novembra 2012. u prostorijama hotela Rex u Beogradu. Seminaru je prisustvovalo 15 aktivistkinja i aktivista iz Beograda, Leskovca, Splita, Zagreba, Pakraca, Korenice, Pljevalja i Pančeva.
Drugi seminar 2012, u pokušaju stvaranja škole Žena u crnom „Sophie Scholl/Sofi Šol – Mi nećemo da ćutimo“.
Autorka škole i predavačica je bila prof. dr Janja Beč- Neumman, koordinatorka filmskog programa Nataša Govedarica i koordinator škole Miloš Urošević.
detaljnije...
„Ekonomski rat, društvena kriza u Španiji – otpor i alternative“
Susret sa Mirejom Forel/Mireya Forel, aktivistkinjom Žena u crnom, Sevilja/Španija, održanom 29. novembra 2012. u prostorijama Žena u crnom, razgovoru je prisustvovalo 26 aktivistkinja i aktivista.
Ekonomski rat i društvena kriza...
Krajem 70-ih gomina XX veka, Španija, Grčka i Portugal, su izašle iz vojnih diktatura. A sad su upravo ove tri zemlje južne Evrope su najviše pogođene krizom i ekonomskim odlukama Evropske Unije.
Grčka i Portugal, pa kod njih je totalna katastrofa! Mi smo na rubu velike katastrofe.
detaljnije...
Poštovanom gospodinu Ban Ki Munu – Generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija:
21. januar 2013.
Duboko nas vredja činjenica da je predsednik Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, gospodin Vuk Jeremić, zloupotrebio svoju poziciju dopustivši da „Marš na Drinu“ bude odsviran u zvaničnim prostorijama Ujedinjenih nacija, na zvaničnom prijemu koji je on organizovao 14. januara 2013. Takodje nas ljuti to što je gospodin Jeremić umesto izvinjenja ponudio opravdanja za izvodjenje ove uvredljive numere. Njegova dela, i propusti, odražavaju nespremnost njegove zemlje da preuzme odgovornost i izvini se za ratne zločine počinjene nad hiljadama preživelih i stradalih u ratovima na teritoriji bivše Jugoslavije.
detaljnije...
Obraćanje međunarodnoj javnosti
1. Cilj
Podrška za zaštitu branitelja/ki ljudskih prava od nasilja, pretnji i pritisaka ekstremno desničarskih organizacija u Srbiji.
2. Rezime
Srpski narodni pokret „Naši“ je početkom novembra objavio spisak NVO i medija čije delovanje treba zabraniti. Organizacije na tom spisku su poznate po zaštiti ljudskih prava i mirovnom aktivizmu, a neke od njih su, još iz vremena devedesetih, na udaru režima i nacionalističkih grupa. Čin stavljanja ovih organizacija na „crnu listu“, objavljenu na web sajtu SNP „Naši“, jeste ozbiljna diskriminacija, pretnja, i protivno je zakonima koji važe u ovoj državi. Ne sme se izostaviti ni veoma opasna tvrdnja sa sajta SNP „Naši“, gde se National Endowement for Democracy naziva organizacijom za sprovođenje specijalnih operacija CIA, koja se finansira u sklopu budžeta USAID i odobrava od strane Stejt Departmenta.
detaljnije...
ŽENE ZA MIR 2012.
Prisustvovale smo obeležavanju godišnjice zločina u Vukovaru
Nećemo zaboraviti zločine u Vukovaru
Povodom 21-godišnjice zločina u Vukovaru, Žene u crnom i Art klinika će 18. novembra, u 19:00 h, organizovati mirovnu akciju na Trgu Republike u Beogradu u crnini i ćutanju.
Sledećeg dana, 19. novembra, sa članicama i članovima porodica žrtava, građankama i građanima Vukovara, prisustvovaćemo obeležavanju godišnjice zločina.
Solidarni pozdravi
Žene u crnom
Učešće žena u dijalogu između Kosova i Srbije radi postizanja pravednog mira
zahtevamo sledeće:
- da Beograd poštuje dokumente koje je prihvatio i institucije koje je osnovao u vezi sa R 1325 (Nacionalni akcioni plan za implementaciju Rezolucije 1325, Politički savet i Multisektorsko koordinaciono telo za sprovođenje NAP-a),
- da obezbedi učešće žena u pregovaračkoj delegaciji i formulisanju polaznog dokumenta za pregovore, u skladu sa NAP-om za primenu Rezolucije 1325...
detaljnije...
